Pritisne me na stran in rečem, da grem na stranišče.
Морам да пишам, и кажем јој да ћу морати у WC.
Nakar se veličastno obrnem in rečem:
И ја се окренем њој и величанствено кажем:
Kaj pa če jaz pokličem določene ljudi in rečem, da me nadlegujete?
Šta ako ja nazovem odreðene ljude i kažem im da me muèite?
Kar naredim je, da pogledam žensko od zgoraj navzdol in rečem:
Ono što uradim je da pogledam ženu odozdo na gore i kažem:
Če pokličem in rečem na primer "podzemna", pojdite hitro nekam visoko.
Ако позовем и кажем, не знам, "подземна" одмах идите у највишу зграду.
Nočeš, da jo vzamem domov in rečem, da sem jo jaz naredila, kajne?
Hoces da ponesem kuci i da kazem da sam ja uradila, zar ne?
Zbudim jo naj in rečem kaj?
Da je probudim i šta da kažem?
Zato, ker je to občutek, ki ga morate imeti in zame je to zelo močna vaja vsako jutro ko vstanem in rečem "hvala".
To je osećanje koje morate da imate. Za mene to je tako moćna vežba. Svako jutro ustanem i kažem hvala.
Naj se ti zlažem in rečem, da kmalu?
Da ti slažem i kažem, uskoro?
Kaj pa, če ti pomaham in rečem "Hej, bedak?"
A da podignem palèeve i kažem "Yo, glupane."
Skoraj vsi pa želijo, da lažem in rečem, da je.
Svi oseæaju potrebu reæi da jest, ali ja znam da lažu.
Da pogledam v tvoje oči in rečem, da imaš prav.
Da pogledam u tvoje oèi i kažem: "O moj Bože, u pravu si."
Se obnašam čisto normalno in rečem: "Kaj se dogaja?"
А онда, као, наивно упитам: "Шта се догађа?"
Torej želite, da se jim zlažem, in rečem, da ni bilo nobene možnosti?
Onda želite da im lažem i kažem im da uopæe nije bilo šanse?
stopim čisto zraven božičkovega velikega, debelega obraza in rečem... no, no, no,
Idem do Djedove velike, debele face i govorim:
In rečem lahko, da so vaša občutja bila resnična.
I mogla sam da vidim da su tvoja oseæanja istinita.
Čez 15 sekund pokličem Lauro Greer iz Komisije za blagovno borzo in rečem: "Laura, kako gre? "
U sledeæih 15 sekundi zvaæu Lauru Grir u Komisiji za trgovanje robom. I kazaæu, "Laura, kako je?"
Nadgradim na tem, in rečem, naročimo večerjo.
Nadovezajuæi se na to trebali bi da naruèimo veèeru.
Nadgradim Sheldona in rečem, rad bi kitajsko hrano.
Nadovezujem se na ono što je Šeldon rekao i kažem da idem po kinesku klopu.
Kaj če sem pameten in rečem ne?
Ako uradim pametnu stvar i kažem ne?
Naj grem do Moyersa in rečem:
Odi do Mojersa i reci mu, šta?
(Smeh) In rečem: "Je slabo, kajne?"
(Smeh) I onda sam rekla: "Loše je, zar ne?"
Tako se veselim, da bom z njimi razpravljal o tem. Pridem v razred in rečem: "Mi lahko kdo, prosim, razloži, kaj so glavne ideje in zakaj je to tako kul?"
I bio sam uzbuđen da razgovaram sa njima o tome, ušao sam i pitao: "Da li može neko da objasni glavne ideje i zašto je ovo toliko super?"
Zato ne vstanem in rečem, nikoli se ne vdaj.
Meni to nije puka fraza, ne odustaj.
Še enkrat globoko vdihnem, počepnem k njej in rečem: "Veš, malo zmedeno je vse skupaj.
I tako, još jednom duboko udahnem, čučnem do nje, i kažem, "Hej, znam da je malo zbunjujuće.
Vzamem kuli, napišem svoj e-mail in rečem,
Извадим оловку и запишем свој имејл.
In rečem: "Torej, " kot da bi bila Margaret Mead.
Onda sam stavila moj Margaret Mid šešir.
In rečem: "Veš, kaj če greva kar na internet in mogoče bova lahko videli... recimo na Wikipediji."
Onda sam predložila, "Znaš, zašto ne pogledamo na internetu, i možda možemo da vidimo...na Vikipediji".
In angel Božji mi reče v sanjah: Jakob! In rečem: Glej, tu sem.
A andjeo Gospodnji reče mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me.
in rečem: O Bog moj, sramujem se in bojim se povzdigniti obličje k tebi, moj Bog; zakaj krivice naše so nam zrasle nad glavo in krivda naša je dospela do neba!
I rekoh: Bože moj! Stidim se i sramim se podignuti oči svoje k Tebi, Bože moj; jer bezakonja naša namnožiše se svrh glave i krivice naše narastoše do neba.
In rečem kralju: Kralj, živi vekomaj!
I rekoh caru: Da je živ car do veka!
In rečem kralju: Ako se vidi dobro kralju in ako je hlapec tvoj prijeten v očeh tvojih, prosim, da me pošlješ na Judovo, v mesto, kjer so pokopani očetje moji, da ga pozidam.
I rekoh caru: Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj, pošlji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim.
In glej, nekdo, podoben sinom človeškim, se dotakne ustnic mojih; tedaj odprem usta in govorim in rečem tistemu, ki je stal pred menoj: Gospod moj, zavoljo te prikazni so me prevzele bolečine in nič moči mi ni ostalo.
I gle, kao čovek dotače se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onom koji stajaše prema meni: Gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.
In jaz sem slišal, a nisem razumel; in rečem: Gospod moj, kaj bode posledek teh reči?
I ja čuh ali ne razumeh; i rekoh: Gospodaru moj, kakav će biti kraj tome?
In rečem: Gospod moj, kdo so ti?
I rekoh: Šta je ovo, gospodaru moj?
In izpregovorim in rečem angelu, ki je govoril z menoj: Kaj so ti, gospod moj?
I progovorih andjelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?
Tedaj izpregovorim in rečem angelu, ki je govoril z menoj: Kaj so ti, gospod moj?
I progovorivši rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to, gospodaru moj?
In rečem: Nikakor ne, Gospod, kajti nič nagnusnega ali nečistega ni nikoli prišlo v usta moja.
A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne udje u usta moja.
In rečem: Kaj naj storim, Gospod?
A ja rekoh: Šta ću činiti, Gospode?
0.39584898948669s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Морам да пишам, и кажем јој да ћу морати у WC. 